FOTO reportaža: Sarajevo

Sarajevo, Foto TL

Sarajevo, Foto TL

Imaju li samo planinari ekološku svest?

Imaju li samo planinari ekološku svest?

I da li je uopšte i oni imaju?

Jeste li znali da u Beogradu i okolini ima čak jedanaest jezera? Neka od njih su vam i više nego poznata: Ada Ciganlija, Ada Safari, Topčidersko jezero... Ali da li ste čuli za Markovačko jezero, Duboki potok ili Pariguz? Svoje neobično ime veštačko jezero Pariguz duguje, po jednoj legendi, blatu koje se nalazilo na mestu gde je podignuta akumulacija, a za koje se verovalo da je lekovito i da leči šuljeve. Po drugom predanju, na mestu današnjeg jezera u Prvom srpskom ustanku Srbi su napravili zasedu Turcima, sasuvši im prilično sačme u stražnjice, pa otuda i takvo ime za dolinu koja se nalazila na mestu današnjeg jezera.

Udaljeno 17 km od centra grada, 6 km od autoputa E-70, i samo 1 km od buduće obilaznice oko Beograda, jezero Pariguz nalazi se na samom obodu naselja Resnik. Nastalo je izgradnjom brane krajem osamdesetih godina XX veka, kako bi se lakše kontrolisale prolećne poplave. Do jezera se može doći iz pravca Bubanj potoka, starim kružnim putem, ali i iz centra grada, pored manastira Rakovica. I upravo je ova druga ruta bila naša.

U cilju čišćenja ovog šarmantnog malog jezera, okupili smo se 20.5.2017. u 8h ujutro na početnoj stanici autobusa 47, iznad Slavije, koji vodi do Resnika. Iako je akcija bila najavljena, u saradnji sa Opštinom Rakovica, mesnom zajednicom Resnik i lokalnim ribarima, više od mesec dana unapred, iako je vest objavljena na društvenim mrežama i našem blogu, a planinari i zainteresovani građani obavešteni mejlom i telefonom – na akciji se pojavilo samo nas desetoro, osam planinara iz PSD „Kopaonik“ (koji je u okviru projekta „Čisto i Bistro“ i organizovao akciju) i dva ribara iz Resnika, naši domaćini. Iako nam je, dok smo ugovarali akciju, bio obećan čamac – kako bismo lakše, iz vode, pokupili plastične flaše i kese koje plivaju na površini jezera – ipak nije bio „isporučen“. Uspeli smo, međutim, da organizujemo najvažnije: Opština Rakovica nam je i ovog puta obezbedila besplatne kese i rukavice, ribari su poneli grabulje, bez kojih posao ne bi bio moguć (jer smo njima sa obale izvlačili đubre iz vode), i svojim privatnim vozilima odneli sakupljeno đubre do kontejnera – a bilo ga je i više nego što smo mogli da pretpostavimo!

Ako izuzmemo „sitnice“ koje usporavaju, otežavaju i stalno, na žalost, prate svaku akciju, sve ostalo nas je poslužilo: vreme je bilo izvrsno, raspoloženje učesnika više nego odlično. Akciju smo započeli na nasipu, gde smo iz vode izvukli deset velikih kesa svakojakog đubreta: plastične flaše, kofe i kese, upaljače, automobilske gume, ribarski najlon, staklene flaše i druge ambalaže. Od nasipa smo levom obalom napredovali ka drugom kraju jezera, gde su pecaroši, neuznemireni i nezainteresovani našom akcijom, uživali u danu na svoj način, bez namere da nam se pridruže u čišćenju jezera na kojem najviše (gotovo i jedino) borave. Bilo je, međutim, i onih koji su pozdravili našu akciju i skromno doprineli bodrenjem. Do polovine dana, koliko nam je trebalo da akciju privedemo kraju, sakupili smo ukupno 43 kese đubreta (ceo jedan kamion!). Zadivljujuća i poražavajuća cifra. Zadivljujuća – kad pomislimo da je samo nas desetoro za pola dana uspelo da sakupi toliko đubreta i očisti jezero. Poražavajuća – što je toliko đubreta izvađeno iz jezera, koje bi trebalo da je čisto, u najmanju ruku, kao i Ada Ciganlija.

Premoreni, ali i prezadovoljni uspešno izvedenom akcijom, posluženi smo izvrsnim domaćim pasuljem i pićem u Udruženju ribolovaca. Kako smo ugovorili postavljanje kanti duž cele obale jezera, naši ljubazni domaćini, ribari, ponudili su se da sami jednom nedeljno bacaju smeće, pošto kontejner još uvek ne može da bude postavljen u blizini jezera, jer vozilo gradske čistoće ne može uskom ulicom da dođe do jezera. O postavljanju kanti ćemo vas obavestiti kad za to dođe vreme, za otprilike dve nedelje, kako je planirano.

Zahvaljujemo se organizatorima i svim učesnicima ove akcije!

Priroda ne može da se očuva sama. Pomozimo joj da nas preživi, jer ako nje nestane – nestaće i nas.

Tamara Lujak

EKO aforizmi: Tamara Lujak

Potrebna mi je pomoć,

uzdahnu Zemlja.

Čak i ako mi oduzmeš sve boje –

ja ću i dalje biti lepa.

Zemlja

Noge sam stvorio za kretanje,

ne za ležanje.

Bog

Osuh se vašima,

pomisli Zemlja.

Zar nisam rekao: poštuj oca i mater?

A vi ne poštujete ni mene ni Prirodu.

Bog

Ko je od nas, dok smo sanjarili u pesku,

mogao i da pretpostavi da ćemo se tražiti preko Fejsa.

Zemlja mi se u poslednje vreme

prečesto žali na vas.

Bog

Upoznamo tek promil Zemlje,

pa je opet volimo.

Nemojte da pustim svu silu na vas!

Bog

Ovo su do sad sve bila upozorenja.

Bog

Ukrasi od recikliranih knjiga

Velika uloga svjetlosnih radnika: Čistači, anđeli na Zemlji

Jedna od uloga koje kao svjetlosni dobrovoljci na Zemlji radite je i ona koju zovemo ČISTAČI, a govori o onom dijelu vašeg posla koji obuhvaća čišćenje planete kroz čišćenje sebe i svih s kojima ste ikad došli u kontakt.

Zato nemojte da vas ovo vrijeme plaši, da pomišljate kako niste ništa ostvarili sa sobom, jer vas „peru“ tko zna kakvi novi/stari strahovi. Istina je da ste, dolaskom na planetu, preuzeli velik zadatak, a taj je čišćenje. Počeli ste ga obavljati čišćenjem sebe, činjenjem sebe dovoljno energetski protočnim da možete jasnije suosjećati sa svim živim. A pojačano suosjećanje/empatija čine da možete više osjetiti, spoznati, dobiti uvid i time drugima pomoći.

Ali, još važnije, čim se ovako uključite s bilo kim, na sebe „preuzimate“dijelove njihovih tereta – one dijelove koje oni, kao duše, nemaju trenutno snage ili znanja (kakvog vi imate) da se rasterete. A zaslužuju Milost, pa ste im poslani na put.

Svatko s kim ste došli u kontakt ostavio je dio „smeća“, jer ste se tako dogovorili. Da pomognete, jer ste jači i možete. Preciznije rečeno, vi ste uzeli taj dio, jer vam je i to u opisu poslanja – oslobođenje, poput Isusa, recimo. Zato vas sada trese jače, jer se oslobađaju sva preuzeća. Avangarda uvijek otvara put masi. I zato uvijek, kada ste prvi, imate najintenzivnija iskustva i borbe, probijate zid, da oni nakon vas prošeću, prođu što je elegantnije moguće.

Koliko god se osjećali slabi, onemoćali i čudni… procesuirate i radite, na višim razinama, mnogo šire nego možete zamisliti. Propuštate kroz sebe – jer ste postigli tu protočnost svijesti i tijela – materijale svoje, tuđe, od planete: u skladu sa stavkom „Sve za Jedno, Jedno za sve“. Zato si čestitajte. Ne onako umišljeno ili prepotentno, nego sa zahvalnošću što imate priliku raditi svoj zadatak i što vam ide – a ide vam, jer se rezultati vide. Sasvim praktično: sve više ljudi je dotaknuto vašim svjetlom, sve više njih razumije energetsku i duhovnu pozadinu sebe i svijeta…

Zato, čestitajte si, zagrlite se i budite prema sebi nježni. Ovo nije vrijeme da razbijate glavu mislima – mentalno polje se raspada i rojevi misli, vaših i tuđih, tutnje kroz vas sistem… ne pridajte im pažnju, ne uplićite se. To je kao da se upletete na vergl i skupa s njim ponavljate, ponavljate… Nema potrebe: jednostavno – pjevajte. Nije bitno što, ni kako zvučite, niti da li uopće zvučite ili pjevate samo u glavi. PJEVAJTE. Učinkovito je sve, jer kad pjevate, ne mislite – pjevati možete jedino iz srca, a to nije razum. Zato, udah izdah, omiljena pjesma i zvuk srca, kao vaša glavna mantra dok čistite slojeve sebe, ljudi i planeta.

 
Elementi.hr

Čika Peca: PESMA OPALOG LISTA

PESMA OPALOG LISTA

Jutros me vetar otrg'o s grane,

sada sa braćom i trpim i ćutim,

eh, kakve sam divne provodio dane,

sve dok nisam počeo da venem i žutim.

Ptice su mi bile najbolji drugari,

leti bih im uvek napravio hlad,

skrovište sam bio jednoj bubamari,

ne pitajte samo gde sam, šta sam sad?

Bilo mi je lepo i dok kiša pljušti,

voleo sam lahor, koji pirka, ćarlija,

najlepše se spava kada lišće šušti,

to je pesma koja svima prija.

Odlazim, al' zbogom list vam reći neće,

decu molim: „Čuvajte, drveće!

Zimi svima želim puno sreće,

doviđenja, tu sam, stižem u proleće!

Čika Peca

Objavljeno uz dozvolu autora.

Proleće u Gornjoj Trepči

Proleće stiže na različite načine, različitim tempom, u različite delove sveta. Evo kako izgleda kad proleće stigne u Gornju Trepču, kraj Čačka. Događaj je zabeležio naš vredni saradnik:

 Novica Andrić.