недеља, 13. март 2016.

Guram Vašakmac: Možemo da živimo u saglasju sa Prirodom!



Guram Vašakmac redak je biser: skroman je i lepo vaspitan, uvek nasmejan i ljubazan, hrabar i inventivan, voli svoju zemlju i toliko poznaje njenu istoriju da je to neverovatno! Guram Vašakmac je mlad, nemiran duh. Sazreo je zahvaljujući bliskom dodiru sa prirodom. Sećam se jedne mudrosti koju je izrekao dok smo se peli strmom planinom ka crkvi Gergeti iz XIV veka, smeštenoj, na visini od 2170 m, iznad sela Gergeti u Gruziji. Pričali smo o vezama, kada je Guram Vašakmac izrekao sledeću mudrost: ukoliko osoba sa kojom ste ne može da vas prihvati onakvim kakvi ste, onda ne treba da budete sa njom. To je naučio na teži način – osvajajući velike visine.


Student si Leopold Franzens Univerziteta u Insbruku – Fakulteta političkih nauka – pohađaš treći semestar, kao i Nezavisnog Univerziteta u Tbilisiju - Fakulteta društvenih nauka - pohađaš četvrti semestar. Kako u tome uspevaš i zašto si upisao te fakultete?

Trenutno studiram samo na Nezavisnom univerzitetu u Tbilisiju. Osmi sam semestar. To je poslednji semestar koji me deli od diplome. Pauziram na univerzitetu u Insbruku. Da budem iskren, mogao bih da budem i bolji na sudijama, ali sve dok radim druge stvari koje su za mene jako važne, nije mi žao tih četiri godine fakulteta. Verujem da sam dobar student. Mislim da bih mogao da uđem u red najboljih u mojoj klasi.

Da li je to razlog zašto znaš toliko o svojoj zemlji i njenoj istoriji?

Znanje koje posedujem sticao sam na fakultetu, ali i na van fakultetskim aktvivnostima, u školi, baveći se sportom, planinarenjem i u interakciji sa ljudima iz različitih regija Gruzije.

Možeš li mi reći nešto o istoriji Gruzije (https://sr.wikipedia.org/wiki/Грузија)?

Istorija Gruzije krvava je priča o ratovima, herojima i političkim spletkama između velikih carstava i malih država. Želim da izdvojim bitku na Didgoriju iz XII veka: gruzijska vojska, koja je brojala 40.000 vojnika pod kraljem Davidom IV Graditeljem bila je na jednoj, a seldžučka vojska sa 200.000 ljudi pod alepskim atabegom Ilghazijem, na drugoj strani. Ishod bitke odredio je sudbinu Kavkaza (regije) i Svete zemlje.[1]
Šta najviše voliš u svojoj zemlji?

Šarolikost prirode i izvanredan život koji mi pruža.

Radiš kao treking vodič, kao pomoćni planinarski vodič (na visinama višim od 3000m) pri planinarskom domu „Planina Kazbek“ (http://www.hostelworld.com/hosteldetails.php/Kazbegi-Mountain-Hut/Stepantsminda/77974) i kao instruktor skijanja u hotelu „Gudauri“, u skijaškom odmaralištu „Gudauri“ u Gruziji (http://www.gudauri.info/). Koliko je teško peti se na velike visine? Koliko je teško raditi sa ljudima u ekstremnim uslovima?

Postoji razlog zašto sam odlučio da budem pomoćni planinarski vodič: biti vodič nosi veliku odgovornost, zahteva veliko znanje i iskustvo. Vodič mora da sačuva prisustvo duha, mora da bude skoncentrisan sto posto na posao, pogotovo kada su situacije života i smrti u pitanju. Kao pomoćni vodič nisam pod tolikim pritiskom, a i imam priliku da učim od iskusnijih planinara. Uvek je teško raditi u ekstremnim uslovima, pogotovo na velikim visinama, čak i ako nema vanrednih situacija. Vodiči moraju da drže grupu na okupu i da vode računa o bezbednosti u svakom trenutku. Ponekad moraju da idu protiv volje svojih klijenata, ali ne treba da se brinu zbog toga, jer je bezbednost na prvom mestu!

Kad si počeo da se baviš planinarenjem?

Kada sam imao 12 godina.

Zašto voliš planinarenje?

Zbog posebnog osećanja koje me preplavi kada sam na planini. Osećaj slobode, osećaj da držite sudbinu u svojim rukama – sve što sledi zavisi samo od vas.

Koliko si godina imao kada si se prvi put popeo na Kazbek (5047 m)? Kakav je osećaj popeti se tako visoko? (https://sh.wikipedia.org/wiki/Kazbek)

Imao sam 15 godina. Uspon je bio jedan od najtežih iskustava u mom životu :) bio sam izuzetno iscrpljen, i mentalno i fizički. Veličinu svog podviga shvatio sam tek pošto sam se spustio u Stepancmindu (Kazbegi) i sagledao veličinu planine pod snegom.

Možeš li mi reći nešto više o projektu „Izazov Upliscihe” (https://www.youtube.com/watch?v=bpSRWlnl76g) i koja je tvoja uloga u njemu?

Projekat je pokrenuo Zavod za zaštitu spomenika kulture Gruzije. Upliscihe je drevni gruzijski grad, smešten u blizini Mchete, u Šida Kartli regiji.[2] Projekat je obuhvatao sportska i druga takmičenja. Učestvovao sam u samom projektu, kao i u njegovom razvoju.

Skijaš slobodnim stilom, član si gruzijskog nacionalnog tima. Koliko si imao godina kada si prvi put stao na skije?

Imao sam samo tri godine kada sam prvi put stao na skije.

Učestvovao si na mnogim međunarodnim takmičenjima u skijanju slobodnim stilom, između ostalog i na zimskoj Univerzijadi i na FIS svetskom takmičenju slobodnim stilom. Da li si osvojio neku medalju i kad i gde?

Na Svetskom prvenstvu u Krajšbergu[3], u Austriji 2015. godine završio sam na 42 mestu, što je prilično dobar rezultat s obzirom na uslove u kojma sam trenirao u Gruziji. Najbolji rezultat koji sam osvojio na međunarodnom takmičenju bilo je 18 mesto na Univerzijadi u Trentu 2013. godine. Treniram i dalje i nadam se boljim rezultatima na EU kupu u Austriji u Sankt Anton am Arlbergu. Na prvenstvima u Gruziji dva puta sam osvojio prvo mesto, 2014. i 2015. godine, i jednom drugo 2013. godine.

Takođe si učestvovao na takmičenjima u skijanju na dasci slobodnim stilom. Kolikog si uspeha imao?

Smatram da sam bolji u skijanju na dasci slobodnim stilom, nego što sam u skijanju slobodnim stilom. Osvojio sam prvo mesto na takmičenjima u skijanju na dasci slobodnim stilom u Gruziji 2012. i 2013. godine, i prvo mesto na Univerzijadi u Gruziji 2014. godine.

Kao ragbista učestvovao si na mnogim takmičenjima, kao i na gruzijskoj ragbi Univerzijadi

Kao i mnogi drugi slični meni, rano sam počeo da treniram ragbi. Osvojio sam prvenstvo u B ligi (15-16 godina starosti) u Gruziji i nakon godinu dana srebrnu medalju u A ligi (17-18). Igrao sam nekoliko profesionalnih utakmica u gruzijskoj ligi R. C. Džikebi (Snežni leopardi). Prestao sam, međutim, profesionalno da se bavim ragbijem zbog fakulteta i skijanja.

Bavio si se i ronjenjem. Učestvovao si na Nacionalnom takmičenju ronilaca...

Ah, da... Time sam se davno bavio :) Ronjenje je bio prvi sport prema kojem sam osetio strast. Kao dečak (mislim da sam imao 8 ili 9 godina) učestvovao sam u prvenstvu za decu u Gruziji i osvojio drugo mesto. Nisam dobio srebrnu medalju već diplomu i veliku kutiju punu automobila igračaka.

Zabrinut si za sve težu borbu Gruzije za očuvanjem životne sredine. Šta činiš da sprečiš zagađenja i uništavanje prirodne sredine?

Gruzija je zemlja u razvoju. Naša ekonomija se brzo razvija i prilike u našoj zemlji se menjaju iz godine u godinu. To je razlog zašto naš narod ne može da se uskladi sa ekonomskim i infrastrukturnim razvojem zemlje. Problem ne leži samo u sistemu upravljanja, već i u obrazovanju. Moramo da naučimo kako da sačuvamo našu sredinu i istovremeno razvijemo zemlju, a to mora da se uči još u školi. Kao sportista i vodič/planinar neprekidno se zalažem za očuvanje životne sredine. Naš nacionalni tim je u nekoliko navrata čistio padine i klance Kavkaza. Pokušavamo da pokažemo da možemo da živimo u saglasju sa Prirodom. Trenutno, na žalost, ne učestvujem u ekološkim akcijama, ali verujem da ću im se vrlo brzo vratiti.

Postoji li prostor za saradnju između naše dve zemlje po pitanju ekologije? Kako možemo da pomognemo jedni drugima?

Gruzija je planinska zemlja i kao takva ima specifičnih ekoloških problema. Gruzini su navikli na rad na velikim visinama i kao takvi mogu lako da pruže pomoć bilo kojoj zemlji kojoj je to potrebno. Ono što nama fali je nedostatak tehnologije, obrazovanja i projekata koji bi podržali ekološke akcije.

Koje su najlepše odlike Gruzije?

Gruzija je svojevrsna mešavina evropske i azijske civilizacije. Prva naseobina osnovana je na granici sa Evropom (Dmanisi hominid star je 1,8 miliona godina)[4], Kavkaz – ogroman planinski „zid“ koji deli severni i južni Kavkaz (oblast), naš apsolutno jedinstven jezik i pismo, koje ne pripada ni jednoj porodici jezika.

Na koji način pokušavaš da unaprediš turizam u svojoj zemlji?

Promovišem ekstremne sportove u Gruziji, koji se danas najbrže razvijaju i najkomercijalniji su. Pokušavam da razvijem ekstremno skijanje kao jedan od zimskih sportova. Verujem da skijanje slobodnim stilom, kao i skijanje na dasci slobodnim stilom mogu našu zemlju da učine najpoznatijim i najpopularnijim mestom za odmor kako za Evropljane, tako i za Amerikance. Na taj bismo način razvili skijanje i ojačali vezu između Prirode i čoveka.

Zašto vredi posetiti Gruziju?
 
Posetom Gruziji otkrivate ceo jedan kontinent u malom, sa ogromnom šarolikošću u kulturi, jeziku, ljudima, pejzažima, kuhinji i tako dalje... Od visokih i mističnih planina pokrajine Svaneti[5] preko prelepih vinograda Rača[6] i Imereti[7] do suptropskih plaža na Crnom moru. U jednom danu možete da posetite džungle Mtirale[8] i odete do ultra modernog grada Batumija, i uživate u kupanju u Crnom moru. Religiozni život i snaga vere čini našu zemlju još privlačnijom za turiste. Stari gradovi podignuti u pećinama i jugo-istočne pustinje privućiće sve one koji vole safari. Ukratko: SVE U JEDNOM! Posetite Gruziju! :)


Prevela i razgovor vodila
Tamara Lujak




[1] Kralj David je, usprkos izrazitoj brojčanoj inferiornosti, uspeo u potpunosti da razbije seldžučku vojsku i Gruziji pripoji današnju prestolnicu Tbilisi i druge gruzijske krajeve koji su pre toga vekovima bili pod muslimanskom vlašću. Za bitku se često navodi da je označila početak zlatnog doba srednjovekovne Gruzije.
[2] Upliscihe („vladarev grad“) drevni je grad-pećina, jedan od prvih gradova na teritoriji Gruzije. Usečen je u steni i nalazi se 12 km istočno od grada Gori, na levoj obali reke Kura. Grad se naročito razvijao od kraja drugog do početka prvog milenijuma p.n.e. Upliscihe je bio važan verski, politički i kulturni centar u helenističkom i kasnom antičkom periodu, od IV v.p.n.e. do IV v.n.e. Konačno je napušten u XIX veku. Jedan je od najznačajnijih spomenika gruzijske kulture.
[3] Skijaško odmaralište.
[5] Оkruženа је vrhovima od 3000 do 5000 m visine - najviše naseljeno područje Kavkaza. Četiri od 10 najviših vrhova Kavkaza nalaze se u ovom području (Šara 5201 m, Tetnuldi 4974 m; Šota Rustaveli 4960 m; i Ušba 4710 m).
[6] Planinska oblast u zapadnoj Gruziji.
[7] Oblast oko gornjeg i srednjeg toka reke Rioni u Gruziji.
[8] Nacionalni park u autonomnoj republici Adžariji u Gruziji.

Нема коментара:

Постави коментар