среда, 1. март 2017.

Tamara Lujak: Panika




A1 je žurio na posao, kada je na ulici, tačno ispred sebe, ugledao nešto što nikada u životu nije video, i ukočio što je brže mogao.
B2 je izleteo iz kola, vičući na sav glas, dok je A1 stajao nad čudnim stvorom, stvari, šta li, i nije disao.
C3 je dojurio ne bi li sprečio eventualni sukob prve dvojice, ali je kao omađijan stao i zanemeo.
Uskoro je obustavljen saobraćaj. Ljudi su pristizali iz domova, kancelarija, toliko ih se bilo skupilo... a niko nije znao šta je to u šta gledaju. Zavladala je panika.
„Možda je opasno?“
„Sigurno je sa druge planete!“
„To je znak...“, mišljenja su bila podeljena.
Ljudi su počeli da se povlače, neki su već bežali, i vlasti su morale da preuzmu stvar u svoje ruke. Sazvale su savet mudraca - tri najstarija čoveka na planeti - koji je imao zadatak da razmotri celu stvar.
Kada su stigli, na ulici nije bilo nikog. Veliki broj ljudi se sakrio u okolne zgrade i gledao kroz prozore šta se dešava.
Najstariji od mudraca, koji je još uvek nosio staro ime, Zar, istupi i pogleda šta je to izazvalo toliku paniku među ljudima, i od iznenađenja sede na trotoar. Instinktivno su se svi odmakli od prozora.


„Je li opasno?“, upitao je drugi član saveta.
„Opasno?’’, ponovio je Zar i počeo da se smeje. Toliko se zarazno smejao da su ljudi polako počeli da proviruju napolje.
„Šta je to?“, nije izdržao treći član saveta.
„To je, dragi moji, maslačak...“

Нема коментара:

Постави коментар