Pokvario mi se daljinski od klime.
Moraćete da se strpite dok ga ne popravim.
Bog
Gradovi su otvorene rane majke zemlje.
Ko je uprljao zvezdanu prašinu?
Čovek.
Dosadile su mi više ove vrućine,
uzviknu ala i napade sunce.
Svaki je baštovan pomalo vilenjak.
Zvezda nas ljubi.
Ali nas i kara.
Trujemo se sporo ali odlučno.
Moje meso, moju krv, moje kosti – dajem ti,
reče drvo pre nego što ga čovek poseče.
Tebi je lako Bože,
Ti si utekao na nebo,
a šta mi da radimo?
Kad nas prirodne sile izdaju
šta jedni od drugih da očekujemo?
Нема коментара:
Постави коментар