Na izdisaju je majka Planeta,
otrov joj plućima zelenim smeta.
Bolje da deda duva u frulicu
nego što puši tu crnu lulicu.
A tek kad dimove fućka mama,
zamrkne sunce, zavlada tama.
Nepušač tata s dimom se bori:
Zar to iz pluća vatra gori!?
U sobi ne može da se spava,
od ljuta duvana boli glava.
Preduzmi nešto, suludi svete,
već u kolevci truje se dete!
Izvor života treba da blista,
nažalost, priroda nije čista.
Uzalud pesma i divna rima
kad se u sobi – gušim od dima!
Kh-kh-kh!...
Нема коментара:
Постави коментар