Korito mi je plitko, pa opet dajem
život,
pomisli
potok i nastavi zadovoljno da teče.
Livada
je zemljina košulja.
Moj znoj – vaš hleb,
reče
zemlja čoveku.
Prestani da me golicaš,
reče
zemlja korenu.
Nikad
niste sami jer su mesec i zvezde sa vama.
Kad god vam je teško pogledajte u nebo
i oblake, u šumu i drveće, dodirnite travu i vodu i znaćete da sam tu, kraj
vas.
Bog
Tamara Lujak
Нема коментара:
Постави коментар