Нервозни пушачи,
навикли су да опушке своје бацају на улицу, као да су их са дрвета убрали.
Луцкасти пушачи,
увек мисле неко ће други, неко ко је плаћен за то. Па чак и да хоће, какав је то однос према себи и природи, била она земља, трава или бетон ? Да ли такав став подржава једно израбљивачко, потрошачко и прождируће одношење према плодовима које она пружа ?
Малолетни пушачи,
као да мисле: искористићу је и оставити.
Уснули пушачи,
или имају потпуно погрешну представу о својим опушцима, или мисле да планета Земља једна велика канта за ђубре.
Задимљени пушачи,
у диму измиче им стварност и као да се крећу далеко од истине...
И.З.
Нема коментара:
Постави коментар