понедељак, 20. март 2017.

Miloš Diklić: USPOMENA





УСПОМЕНА


Где је место успомени?
Да л' у срцу, ил' на зиду,
или где те стазе воде
увек имај то у виду.

Њу не можеш ни да купиш,
њу не можеш ни да продаш,
њу доживиш само ако
своју судбу зрело водаш.

Ако срцем ходаш право,
душом чистом, главом ведром,
успомена може бити
изнад тебе златно небо.

Може бити ветрић благи
што кроз косу мирно прође,
може чак у виду зиме
кад пахуља снежна дође.

субота, 18. март 2017.

Miloš Diklić: SELO






СЕЛО


Волим реке и мостове,
шуме, брда и долине,
децу нашу са осмехом
крај пашњака, под планине.

Волим ја да видим село!
Стару мајку, оца, деду
и природу мога краја
како даје живот свему.

Само јаки остајте ми
потоци и брезе моје,
јабланови што у реду
ко' војници мирно стоје.

поглед лута, нешто тражи,
ту где живот песме снева,
те ливаде и путељке
песник мора да испева!

Tajni život belocrkvanske ale


                                     Тајни живот белоцркванске але

            Марко Лазаревић и Слободан Саватовић пасионирани рониоци и заљубљеници у Белоцрквансака језерца свој блиски сусрет са сомом преточили су у занимљив документарни кратки филм „Сом“ који је приказан у оквиру пратећег програма управо завршеног Сајма лова риболова и туризма у Београду.

            Стрпљиво бележећи камером активност могућег потомка легендарног Бесија, никада ухваћеног оријашког сома који је деценијама наводно "цепао" мреже у Белоцркванском језеру, двојица заљубљеника у подводни свет тишине истовремено су упозорили на забрињавајуће понашање несавесних ронилаца.

            Као чланови Клуба за подводне активности из Беле Цркве указују на противзаконит све распрострањенији лов харпуном на једну од највећих европских слатководних риба.

            Филм "СОМ" можете погледати на:

https://www.youtube.com/watch?v=Ca-ACW-zqcQ

Новица Aндрић


среда, 15. март 2017.

Čika Peca: PESMA O UGLJU





PESMA O UGLJU

Šta je to ugalj i kako se pravi?
Duboko u zemlju drvo se stavi,
i onda se dugo, strpljivo čeka.
reći će neko, bar dva - tri veka!

Uzalud glavu ruka Ti češka,
to što si čuo, pa to je greška.
Svako ko tako o uglju zbori,
taj malo zna o zemljinoj kori.

Upitaj ugalj – sve će Ti reći,
dok ga bezdušno trpaš u peći.

Možda sam lignit ili već mrki,
ili ti ličim možda na kamen,
kroz tren ću jedan ja biti plamen.
Prvo me oslobode, zatim me satru,
život je takav – moram u vatru,
od tog sam, znajte, oduvek strepeo,
da dok vas grejem - postanem pepeo!

Čika Peca

Objavljeno uz dozvolu autora.

среда, 08. март 2017.

среда, 01. март 2017.

Tamara Lujak: Panika




A1 je žurio na posao, kada je na ulici, tačno ispred sebe, ugledao nešto što nikada u životu nije video, i ukočio što je brže mogao.
B2 je izleteo iz kola, vičući na sav glas, dok je A1 stajao nad čudnim stvorom, stvari, šta li, i nije disao.
C3 je dojurio ne bi li sprečio eventualni sukob prve dvojice, ali je kao omađijan stao i zanemeo.
Uskoro je obustavljen saobraćaj. Ljudi su pristizali iz domova, kancelarija, toliko ih se bilo skupilo... a niko nije znao šta je to u šta gledaju. Zavladala je panika.
„Možda je opasno?“
„Sigurno je sa druge planete!“
„To je znak...“, mišljenja su bila podeljena.
Ljudi su počeli da se povlače, neki su već bežali, i vlasti su morale da preuzmu stvar u svoje ruke. Sazvale su savet mudraca - tri najstarija čoveka na planeti - koji je imao zadatak da razmotri celu stvar.
Kada su stigli, na ulici nije bilo nikog. Veliki broj ljudi se sakrio u okolne zgrade i gledao kroz prozore šta se dešava.
Najstariji od mudraca, koji je još uvek nosio staro ime, Zar, istupi i pogleda šta je to izazvalo toliku paniku među ljudima, i od iznenađenja sede na trotoar. Instinktivno su se svi odmakli od prozora.


„Je li opasno?“, upitao je drugi član saveta.
„Opasno?’’, ponovio je Zar i počeo da se smeje. Toliko se zarazno smejao da su ljudi polako počeli da proviruju napolje.
„Šta je to?“, nije izdržao treći član saveta.
„To je, dragi moji, maslačak...“