Predstavljamo: OLGA LEKIĆ

Naša saradnica Olga Lekić, dala je nedavno intervju za časopis Medici.com. Prenosimo vam intervju u celosti:

Olga Lekić  1952 god. (Primarius  Dr specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije- subspecijalista balneoklimatolog), slikar  

Radila u Institutu za rehabilitaciju Beograd, organizacioni deo “Selters u Mladenovcu, od 1987 do 2015 god. (Kao odeljenski lekar:  Primarius  Dr specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije - subspecijalista balneoklimatolog i mentor na Medicinskom fakultetu -Univerziteta u Beogradu iz oblasti balneoklimatologije.)

Od juna 2016 god radi kao fizijatar u specijalističkoj ordinaciji za fizikalnu medicinu, ”Antamedicaplus” Beograd

U stručnom radu, posebno polje interesovanja  iz domena balneologije i primenu TMV “Srpski Selters”  u medicinskoj  rehabilitaciji

Objavila veliki broj stručnih radova iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije na brojnim domaćim kao i na inostranim kongresima.  (2 and Word  congres  of the  ISPRM  Prague, 2003, 17 th European Congress of Physical and rehabilitation medicine  Vienna 2004,  II Mediterranean Congress of Physical Medicine and Rehabilitation1998 Valensia–Spain, 10th Mediterranean Congress of Physical and Rehabilitation Medicine as well as the 13th National Congress of the Serbian Association of Physical Medicine Budva 2013…

           Stručni saradnik u  Međunarodnom projektu  "THERMALIS  INTEREG "- transnacionalni program Evropske unije, u periodu od 2007- 2009 g.  sa ciljem  očuvanja  termalnog  nasleđa u Evro-Jadranskom u regionu

U svim svojim stručnim  prezentacijama do 2015 godine,  obavezno - ciljano prikazivala činjenično i objektivno stanje vezano za fenomen voda i zaštite istih od nesavesnih, sa porukom  zaštite prirodnog resursa  (Dekada vode- water for life 2005-2015). Povremeno u kontaktu sa Gradskim Sekretarijatom za zaštitu životne sredine-Beograd, prisustvovala manifestacjiama ” Svetski dan vode” u Beogradu. Saradjivala sa nadležnim Gradske opštine Mladenovac  iz sektora ekologije  Učestvovala u izradi elaborata (Consulting tourism development) kao stručni saradnik  balneoklimatolog, u “ Definisanju područja” Selters Banje-. Mladenovac”, koja je i dobila nakon toga  status “Banjskog mesta”

          Autor prezentaciju  svih parametara, koji se odnose na: praćenje kvaliteta životne sredine (MONITORING I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE) u period od 1990 do 2010 godine.- Gradske opštine Mladenovac 

Za društveno angažovanu fotografiju "Divlja deponija u mom kraju" PSK "Kopaonik" - Umetničko ekološki projekat "Čisto i bistro" dobitnik nagrade II mesto: Mladenovac, Lug
PS  (Posebno zainteresovana za rešavanje problematike neposredne okoline rečice Lug, koji predstavlja jedini drenažni sistem grada Mladenovca, samim tim i neobhodnost sanacije trenutne situacije koja je i bila uzrok nastanka posledica poplava preko 20 kuća …maja 2014 g. I neposredna opasnost od ponovnih poplava, nažalost i stalno prisutnog odnosa 1:7 (prevencija :posledica)

Ako ste ekološki aktivista, šaljite nam i vi svoje priloge:

cistoibistro ET gmail.com

Vračarska EKO patrola

FOTO reportaža: Mladenovac: Olga Lekić

NEGATIVNO

Vandalizam

POZITIVNO

Najzad nešto u pozitivnom kontekstu. Naša saradnica, Olga Lekić, pisala je više puta o Lugu kao jedinom drenažnom telu površnih voda na teritoriji Mladenovca. Stvari se ipak menjaju, sporo, ali za sada samo mehaničko-fizičko uređenje jedne deonice Luga:

Imaju li samo planinari ekološku svest?

Imaju li samo planinari ekološku svest?

I da li je uopšte i oni imaju?

Jeste li znali da u Beogradu i okolini ima čak jedanaest jezera? Neka od njih su vam i više nego poznata: Ada Ciganlija, Ada Safari, Topčidersko jezero... Ali da li ste čuli za Markovačko jezero, Duboki potok ili Pariguz? Svoje neobično ime veštačko jezero Pariguz duguje, po jednoj legendi, blatu koje se nalazilo na mestu gde je podignuta akumulacija, a za koje se verovalo da je lekovito i da leči šuljeve. Po drugom predanju, na mestu današnjeg jezera u Prvom srpskom ustanku Srbi su napravili zasedu Turcima, sasuvši im prilično sačme u stražnjice, pa otuda i takvo ime za dolinu koja se nalazila na mestu današnjeg jezera.

Udaljeno 17 km od centra grada, 6 km od autoputa E-70, i samo 1 km od buduće obilaznice oko Beograda, jezero Pariguz nalazi se na samom obodu naselja Resnik. Nastalo je izgradnjom brane krajem osamdesetih godina XX veka, kako bi se lakše kontrolisale prolećne poplave. Do jezera se može doći iz pravca Bubanj potoka, starim kružnim putem, ali i iz centra grada, pored manastira Rakovica. I upravo je ova druga ruta bila naša.

U cilju čišćenja ovog šarmantnog malog jezera, okupili smo se 20.5.2017. u 8h ujutro na početnoj stanici autobusa 47, iznad Slavije, koji vodi do Resnika. Iako je akcija bila najavljena, u saradnji sa Opštinom Rakovica, mesnom zajednicom Resnik i lokalnim ribarima, više od mesec dana unapred, iako je vest objavljena na društvenim mrežama i našem blogu, a planinari i zainteresovani građani obavešteni mejlom i telefonom – na akciji se pojavilo samo nas desetoro, osam planinara iz PSD „Kopaonik“ (koji je u okviru projekta „Čisto i Bistro“ i organizovao akciju) i dva ribara iz Resnika, naši domaćini. Iako nam je, dok smo ugovarali akciju, bio obećan čamac – kako bismo lakše, iz vode, pokupili plastične flaše i kese koje plivaju na površini jezera – ipak nije bio „isporučen“. Uspeli smo, međutim, da organizujemo najvažnije: Opština Rakovica nam je i ovog puta obezbedila besplatne kese i rukavice, ribari su poneli grabulje, bez kojih posao ne bi bio moguć (jer smo njima sa obale izvlačili đubre iz vode), i svojim privatnim vozilima odneli sakupljeno đubre do kontejnera – a bilo ga je i više nego što smo mogli da pretpostavimo!

Ako izuzmemo „sitnice“ koje usporavaju, otežavaju i stalno, na žalost, prate svaku akciju, sve ostalo nas je poslužilo: vreme je bilo izvrsno, raspoloženje učesnika više nego odlično. Akciju smo započeli na nasipu, gde smo iz vode izvukli deset velikih kesa svakojakog đubreta: plastične flaše, kofe i kese, upaljače, automobilske gume, ribarski najlon, staklene flaše i druge ambalaže. Od nasipa smo levom obalom napredovali ka drugom kraju jezera, gde su pecaroši, neuznemireni i nezainteresovani našom akcijom, uživali u danu na svoj način, bez namere da nam se pridruže u čišćenju jezera na kojem najviše (gotovo i jedino) borave. Bilo je, međutim, i onih koji su pozdravili našu akciju i skromno doprineli bodrenjem. Do polovine dana, koliko nam je trebalo da akciju privedemo kraju, sakupili smo ukupno 43 kese đubreta (ceo jedan kamion!). Zadivljujuća i poražavajuća cifra. Zadivljujuća – kad pomislimo da je samo nas desetoro za pola dana uspelo da sakupi toliko đubreta i očisti jezero. Poražavajuća – što je toliko đubreta izvađeno iz jezera, koje bi trebalo da je čisto, u najmanju ruku, kao i Ada Ciganlija.

Premoreni, ali i prezadovoljni uspešno izvedenom akcijom, posluženi smo izvrsnim domaćim pasuljem i pićem u Udruženju ribolovaca. Kako smo ugovorili postavljanje kanti duž cele obale jezera, naši ljubazni domaćini, ribari, ponudili su se da sami jednom nedeljno bacaju smeće, pošto kontejner još uvek ne može da bude postavljen u blizini jezera, jer vozilo gradske čistoće ne može uskom ulicom da dođe do jezera. O postavljanju kanti ćemo vas obavestiti kad za to dođe vreme, za otprilike dve nedelje, kako je planirano.

Zahvaljujemo se organizatorima i svim učesnicima ove akcije!

Priroda ne može da se očuva sama. Pomozimo joj da nas preživi, jer ako nje nestane – nestaće i nas.

Tamara Lujak

Proleće u Gornjoj Trepči

Proleće stiže na različite načine, različitim tempom, u različite delove sveta. Evo kako izgleda kad proleće stigne u Gornju Trepču, kraj Čačka. Događaj je zabeležio naš vredni saradnik:

 Novica Andrić.

 

POMERA SE AKCIJA ČIŠĆENJA RESNIČKOG JEZERA PARIGUZ NA 20. MAJ

PLANINARSKO-SKIJAŠKO DRUŠTVO “KOPAONIK” BEOGRAD
                                          Zmaja od Noćaja 9/ IV, 11000 Beograd

     www. psk-kopaonik.org.rs

AKCIJA ČIŠĆENJA RESNIČKOG JEZERA PARIGUZ

ZBOG ĐURĐEVDANA

POMERA SE NA 20.5.2017.

 

„Čisto i Bistro“ ispred PSD „Kopaonik“ poziva planinare i građane na akciju čišćenja resničkog jezera Pariguz, u subotu 20.5.2017. u 8h. Svi zainteresovani mogu doći na okretnicu  autobusa 47, iznad Slavije, u 8h, odakle ćemo otići u Resnik i, u saradnji sa Opštinom Rakovica, sa kojom već nekoliko godina vrlo uspešno sarađujemo, i uz podršku mesne zajednice Resnik i ribara koji su najpredaniji uživaoci jezera, očistiti obale ovog veštačkog jezera.

Pariguz se nalazi u podnožju planine Avala u naselju Resnik. Dužina jezera iznosi 700m, širina 120m, a dubina oko 12,5 m. Napajanje vodom dolazi sa tri izvora. Nastalo je izgrađivanjem brane zbog poplava koje je izazvala voda sa ova tri izvora. Danas je jezero bogato ribom, a na njegovim obalama žive divlje patke i mnoge druge ptice. Pariguz je omiljeno mesto mnogih izletnika i ribolovaca. Pored jezera se nalazi omanja listopadna šuma.

Na Pariguzu postoji veliki problem sa otpadom, zato što tamo još uvek nisu postavljene kantice i gradska čistoća odatle ne odnosi otpatke. Stoga nam je u planu, da u saradnji sa Opštinom Rakovica, očistimo jezero i njegovu obalu, postavio drvene kante za otpad i omogućimo redovno odnošenje smeća.

Dođite! Pridružite nam se u akciji čišćenja!
PO ZAVRŠETKU AKCIJE ČIŠĆENJA U PLANU NAM JE PEŠAČKA TURA DO AVALE.

PRIDRUŽITE NAM SE!

Majka Priroda nam mnogo daje. Odužimo joj se na ovaj način.

Čisto i Bistro

Prijave i informacije na telefon:

Dragan Pavlović 064/167-44-34

Tamara Lujak 064/177-18-99

11. april: Nacionalni Dan zaštite prirode

             

Soko Banja, Foto Novica Andrić

Nacionalni Dan zaštite prirode, 11. april, biće obeležen danas različitim programima kako bi se ukazalo na značaj očuvanja prirodnih dobara Srbije i održivog upravljanja zaštićenim područjima.

Dan zaštite prirode, 11. april, dan je od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine, kako bi se se javnost podsetila na značaj očuvanja prirode Srbije, a za datum je odabran baš 11. april zato što je tog dana 1949. prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra – Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja.

Srbija predstavlja jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta, prisustvo velikog broja različitih tipova staništa, od barskih i močvarnih, preko preostalih stepa, peščara i kontinentalnih slatina, do očuvanih šumskih zajednica prašumskog karaktera u kanjonima i klisurama divljih reka i planinskih i visokoplaninskih oblasti, omogućili su prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.

Upravo ta raznovrsnost omogućila je da po prirodnim karakteristikama Srbija bude „Evropa u malom“ sa ekosistemima od submediteranskog do subarktičkog tipa, a najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine proglašeni su za zaštićena područja i trenutno ih ima 463 i čine 6,53 odsto teritorije Srbije.