Imaju
li samo planinari ekološku svest?
I
da li je uopšte i oni imaju?
Jeste li znali da u Beogradu i okolini ima čak jedanaest
jezera? Neka od
njih su vam i više nego poznata: Ada Ciganlija, Ada Safari, Topčidersko
jezero... Ali da li ste čuli za Markovačko jezero, Duboki potok ili Pariguz?
Svoje neobično ime veštačko jezero Pariguz duguje, po jednoj legendi, blatu koje se nalazilo na mestu gde je podignuta
akumulacija, a za koje se verovalo da je lekovito i da leči šuljeve. Po drugom
predanju, na mestu današnjeg jezera u Prvom srpskom ustanku Srbi su napravili
zasedu Turcima, sasuvši im prilično sačme u stražnjice, pa otuda i takvo ime za
dolinu koja se nalazila na mestu današnjeg jezera.
Udaljeno 17 km od centra grada, 6 km od autoputa E-70,
i samo 1 km od buduće obilaznice oko Beograda, jezero Pariguz nalazi se na
samom obodu naselja Resnik. Nastalo je izgradnjom brane krajem osamdesetih
godina XX veka, kako bi se lakše kontrolisale prolećne poplave. Do jezera se
može doći iz pravca Bubanj potoka, starim kružnim putem, ali i iz centra grada,
pored manastira Rakovica. I upravo je ova druga ruta bila naša.
U cilju čišćenja ovog šarmantnog malog jezera, okupili
smo se 20.5.2017. u 8h ujutro na početnoj stanici autobusa 47, iznad Slavije,
koji vodi do Resnika. Iako je akcija bila najavljena, u saradnji sa Opštinom
Rakovica, mesnom zajednicom Resnik i lokalnim ribarima, više od mesec dana
unapred, iako je vest objavljena na društvenim mrežama i našem blogu, a
planinari i zainteresovani građani obavešteni mejlom i telefonom – na akciji se
pojavilo samo nas desetoro, osam planinara iz PSD „Kopaonik“ (koji je u okviru
projekta „Čisto i Bistro“ i organizovao akciju) i dva ribara iz Resnika, naši
domaćini. Iako nam je, dok smo ugovarali akciju, bio obećan čamac – kako bismo
lakše, iz vode, pokupili plastične flaše i kese koje plivaju na površini jezera
– ipak nije bio „isporučen“. Uspeli smo, međutim, da organizujemo najvažnije: Opština
Rakovica nam je i ovog puta obezbedila besplatne kese i rukavice, ribari su
poneli grabulje, bez kojih posao ne bi bio moguć (jer smo njima sa obale
izvlačili đubre iz vode), i svojim privatnim vozilima odneli sakupljeno đubre
do kontejnera – a bilo ga je i više nego što smo mogli da pretpostavimo!
Ako izuzmemo „sitnice“ koje usporavaju, otežavaju i stalno,
na žalost, prate svaku akciju, sve ostalo nas je poslužilo: vreme je bilo
izvrsno, raspoloženje učesnika više nego odlično. Akciju smo započeli na nasipu,
gde smo iz vode izvukli deset velikih kesa svakojakog đubreta: plastične flaše,
kofe i kese, upaljače, automobilske gume, ribarski najlon, staklene flaše i
druge ambalaže. Od nasipa smo levom obalom napredovali ka drugom kraju jezera,
gde su pecaroši, neuznemireni i nezainteresovani našom akcijom, uživali u danu
na svoj način, bez namere da nam se pridruže u čišćenju jezera na kojem najviše
(gotovo i jedino) borave. Bilo je, međutim, i onih koji su pozdravili našu
akciju i skromno doprineli bodrenjem. Do polovine dana, koliko nam je trebalo
da akciju privedemo kraju, sakupili smo ukupno 43 kese đubreta (ceo jedan kamion!).
Zadivljujuća i poražavajuća cifra. Zadivljujuća – kad pomislimo da je samo nas
desetoro za pola dana uspelo da sakupi toliko đubreta i očisti jezero.
Poražavajuća – što je toliko đubreta izvađeno iz jezera, koje bi trebalo da je
čisto, u najmanju ruku, kao i Ada Ciganlija.
Premoreni, ali i prezadovoljni uspešno izvedenom akcijom,
posluženi smo izvrsnim domaćim pasuljem i pićem u Udruženju ribolovaca. Kako
smo ugovorili postavljanje kanti duž cele obale jezera, naši ljubazni domaćini,
ribari, ponudili su se da sami jednom nedeljno bacaju smeće, pošto kontejner još
uvek ne može da bude postavljen u blizini jezera, jer vozilo gradske čistoće ne
može uskom ulicom da dođe do jezera. O postavljanju kanti ćemo vas obavestiti
kad za to dođe vreme, za otprilike dve nedelje, kako je planirano.
Zahvaljujemo se organizatorima i svim učesnicima ove
akcije!
Priroda ne može da se očuva sama. Pomozimo joj da nas
preživi, jer ako nje nestane – nestaće i nas.
Tamara Lujak
Odličan i zanimljiv tekst, sjajne fotografije, iznad svega pohvala vrednim ljudima koji imaju visoko razvijenu ekološku svest.Jer čovek je deo prirode, "Priroda to smo MI"
ОдговориИзбришиOlga Lekić