Svet i kako ga ulepšati

Država Havaji je zabranila upotrebu plastičnih kesa.

Više o tome pogledati na:

http://www.livescience.com/43278-hawaii-bans-plastic-bags.html

FOTO reportaža: Okićeno drveće

Braće Radovanović, Foto TL

Gospodara Vučića, Foto TL

Recikliranje knjiga

Zaboravljene prirodne lepote

Tomislav Trbojević, Peščara

EKO misli: Tagore

Boga zamoriše velika kraljevstva

Ali nikada mali cvetovi

Velika zemlja postaje gostoljubiva uz pomoć trave

Prašina prihvata pogrde

A zauzvrat nudi svoje cveće

Trava čezne za svojim mnoštvom na zemlji

Drvo čezne za svojom smaoćom na nebu

Mi živimo u ovom svetu kad ga volimo

Ja razumem glas Tvojih zvezda

I tišinu Tvog drveća

Rabindranat Tagore

Ziveti u saglasju sa prirodom

FOTO reportaža

TL

Svet i kako ga ulepšati

Umesto da kontrolišemo sopstvenu okolinu sa ciljem očuvanja čovečanstva, možda bi trebalo da počnemo da kontrolišemo čovečanstvo sa ciljem očuvanja okoline.

Dejvid Atenboro

Volim da recikliram

EKO aforizmi: Rade Đergović

Čim smo zaštitili čovekovu sredinu, pokvario nam se čovek.

Srbija je ekološka država. Privatizacijom društvene imovine u njoj je sve očišćeno.

Lako sam se oprao, ali mi peglanje teško pada.

Zaštitili smo čovekovu sredinu, ali nam je periferija u užasnom stanju.

Đubre jedno! Bez portfelja.

RADE ĐERGOVIĆ

Kuće u drveću

FOTO reportaža: Fruška gora

 Fruška gora, iznad Velike Remete, Foto TL

 Fruška gora, iznad Velike Remete, Foto TL

 Fruška gora, iznad Velike Remete, Foto TL

Poštanski sandučići od recikliranog materijala

Svet i kako ga ulepšati

EKO misli: Tagore

Drveće dolazi do mog prozora

Kao žudni glas neme zemlje

Drveće se kao žudnja zemlje propinje

Na vrhove prstiju

Ne bi li zavirilo u nebesa

Koreni su grane dole pod zemljom

Grane su koreni gore u nebu

Korenje pod zemljom ne traži nagradu

Za ispomoć da grane budu plodonosne

Sićušna travo

Tvoji koraci su mali

Ali ti u svom pohodu podjrmljuješ zemlju

Dete – cvet se otvara iz svog pupoljka

I uzvikuje

            Dragi svete

            Molim te nemoj da uveneš

Rabindranat Tagore

Gavka i kormoran

Severnu plovku Islanđani, Fererani, Norvežani i nekoji drugi narodi evropskog zapada nazivaju ajderkom, a Rusi gavkom. Ona se gnezdi na visokim stenama, a pravi gnezda uglavnom od sopstvenog, izvanredno finog paperja. Da bi se dokopali njezina paperja (za dunje i jastuke), ljudi su joj u tolikoj meri uništavali gnezda (a to znači i jaja i ptiće) da samo što je nisu utamanili. (Treba uništiti najmanje jedno tuce gavkinih gnezda da bi se dobilo jedva pola kilograma paperja.) Tek poslednjih decenija gnezda ove severne patke stavljena su pod zaštitu zakona.

Kormoran je ptica plovuša koja živi duž obala mora i reka, najviše u severnom ledenom i umerenom pojasu. Perje mu je vrane boje te je valjda po njemu i nazvan „morskim gavranom“, jer neke druge sličnosti i srodnosti s gavranom nema. Izvrstan je gnjurac i ribolovac, a hrani se isključivo ribom. Kinezi se služe kormoranima kao pomagačima u ribolovu. Za vreme ribarenja metnu im prstenove oko šija da ne mogu da progutaju uhvaćenu ribu, nego je, kad je ulove, donesu i ubace u ribarov čamac.