петак, 28. март 2014.

Tamara Lujak: Najvrednije blago



Čuvaj ga kao oči u glavi. Dragoceniji je od života svakog od nas, jer je on život sam“, suznih očiju Rogam klimnu glavom i uze kesicu od pliša iz očeve klonule ruke.
Drhtavim prstima otvori kesicu i prebroji koliko blaga ima unutra. Za tri godine!, pomisli oduševljeno. Pravo čudo da su uspeli toliko da sačuvaju. Dete je bilo na putu i moraće posebno da zapne ove i sledeće godine, ali treće će i on sam moći da misli na svoje unučiće i odvaja blago u stranu.
Kada su pripreme oko sahrane bile gotove i kad je telo, uvijeno u obično platno, bilo položeno u zemlju, Rogam odreši kesu koju mu je otac na samrti dao i zasadi prvu leju.

Нема коментара:

Постави коментар