A u Tajvanu i života i strepnje o životu. Od velike zagađenosti životne okoline:
oseća se udisanjem vazduha koji pritiska pluća i ima se utisak da nam uvek još malo
treba da osetimo da smo udahnuli; što se vidi u čestim maskama na licima ljudi i
na severu i na jugu zemlje. Preko izmaglice koja nikako ne izmiče već uporno skriva
jasnoću neba i ne dozvoljava nam da vidimo obrise planina u daljini.
Od prve opasnosti, zagađenosti, Tajvan pokušava da se „brani” sve rasprostranjenijom
politikom recikliranja. Na moju pohvalu kako studenti revnosno recikliraju ambalažu,
i odgovor: „Velike su kazne za nepoštovanje zakona o recikliranju!” Pitam se: „Zašto
je uvek postojanje kazne najsigurniji način sprovođenja onoga što je dobro za čoveka?!”
Gordana
Pešaković, Brodovi jezde ka uspehu, Tajvan: između
dve crvene školjke, str. 72, Novi Sad, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар