уторак, 14. октобар 2014.

Eko misli: Gordana Pešaković



Danska i Švedska su, da li zbog svoje veličine, ili položaja, ili sastava stanovništva ili... zemlje koje su uzor za sve druge kada je u pitanju zaštita čovekove okoline. Posetili smo nekoliko fabrika i u svakoj smo bili zadivljeni posvećenosti ovoj misiji. U fabrici „Novo Nordisk”, najvećem proizvođaču insulina, objasnili su nam kako su uspeli da svaki otpad od proizvodnje prerade i iskoriste, što za đubrivo, što da ga prokuvaju, što da nahrane svinje! I umesto prakse koju imaju neke druge zemlje i fabrike, koje hemijski otpad od svoje proizvodnje izvoze u manje razvijene zemlje, ili zakopavaju daleko od gradova, „Novo Nordisk” je i rečju i delom pokazao da se može drugačije i da takozvana „triple bottom line” iliti odgovornost prema društvu, prirodi i profitu, nije samo teorijski koncept nego pravi poslovni princip moguć u praksi!
Poseta najvećoj fabrici turbina na vetar, ili kako ja volim da ih zovem: velikih belih ve- trenjača, Vestas, bila je u Švedskoj iako je fabrika iz Danske. Još jedan primer prevazilaženja istorije stare četiri veka! I dok su za mene te vetrenjače bile bajkovite i podsećale me pomalo i na Don Kihota, dotle je realnost malo manje bajkovita. A kako to obično biva: „Dašu meda niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči...”
Turbine na vetar obećavaju upotrebu prirodne energije, ali čineći to ugrožavaju tu istu prirodu... tačnije čoveka u njoj. Zvuk turbina je neverovatno snažan tako da ugrožava normalan život ljudi koji žive u njihovoj blizini. Ovo je jedan od razloga zašto se one postavljaju daleko od naseljenih mesta. S druge strane, sposobnost stvaranja zaliha energije, na ovaj način nastale, još uvek nisu otkrivene... Slično je i sa takozvanim etanolom nastalim od kukuruza... Čistije jeste, i zavisnost od zemalja izvoznica nafte je smanjena, ali cena hrane raste i ugrožava egzistenciju tolikih ljudi u siromašnim zemljama sveta!

Gordana Pešaković, Brodovi jezde ka uspehu, Tamo gde bicikli vladaju: Danska i Švedska, str. 36-38, Novi Sad, 2012.

Нема коментара:

Постави коментар