Danska i Švedska su, da li zbog svoje veličine, ili položaja, ili sastava
stanovništva ili... zemlje koje su uzor za sve druge kada je u pitanju zaštita čovekove
okoline. Posetili smo nekoliko fabrika i u svakoj smo bili zadivljeni posvećenosti
ovoj misiji. U fabrici „Novo Nordisk”, najvećem proizvođaču insulina, objasnili
su nam kako su uspeli da svaki otpad od proizvodnje prerade i iskoriste, što za
đubrivo, što da ga prokuvaju, što da nahrane svinje! I umesto prakse koju imaju
neke druge zemlje i fabrike, koje hemijski otpad od svoje proizvodnje izvoze u manje
razvijene zemlje, ili zakopavaju daleko od gradova, „Novo Nordisk” je i rečju i
delom pokazao da se može drugačije i da takozvana „triple bottom line” iliti odgovornost prema društvu, prirodi i profitu,
nije samo teorijski koncept nego pravi poslovni princip moguć u praksi!
Poseta najvećoj fabrici turbina na vetar, ili kako ja volim da ih zovem:
velikih belih ve- trenjača, Vestas, bila je u Švedskoj iako je fabrika iz Danske.
Još jedan primer prevazilaženja istorije stare četiri veka! I dok su za mene te
vetrenjače bile bajkovite i podsećale me pomalo i na Don Kihota, dotle je realnost
malo manje bajkovita. A kako to obično biva: „Dašu meda niko ne popi da je čašom
žuči ne zagrči...”
Turbine na vetar obećavaju upotrebu prirodne energije, ali čineći
to ugrožavaju tu istu prirodu... tačnije čoveka u njoj. Zvuk turbina je neverovatno
snažan tako da ugrožava normalan život ljudi koji žive u njihovoj blizini. Ovo je
jedan od razloga zašto se one postavljaju daleko od naseljenih mesta. S druge strane,
sposobnost stvaranja zaliha energije, na ovaj način nastale, još uvek nisu otkrivene...
Slično je i sa takozvanim etanolom nastalim od kukuruza... Čistije jeste, i zavisnost
od zemalja izvoznica nafte je smanjena, ali cena hrane raste i ugrožava egzistenciju
tolikih ljudi u siromašnim zemljama sveta!
Gordana Pešaković, Brodovi jezde ka uspehu, Tamo gde bicikli vladaju: Danska i Švedska,
str. 36-38, Novi Sad, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар