„Potrošio si sav
novac na ovo golo i beživotno parče zemlje?!“, kiptela je žena od besa.
„I na vazdušna
prava“, osmehivao se muž zadovoljno.
„Ne razumem.“
„Na ovom našem
parčetu zemlje nikad ništa neće biti izgrađeno.“
„Kad si sve pare
potrošio!“
„Zbog vazdušnih
prava“, čovek se napravi kao da nije primetio upadicu. „Ništa neće smeti da nam
zakloni vidik.“
„I dalje ne razumem.“
„Ljudi će dolaziti sa
šatorima i vrećama za spavanje na ovo naše brdo i plaćati nam debele pare za
to, jer će u celom celcatom gradu jedino sa našeg komada zemlje moći da se
posmatraju nebo i zvezde.“
ОдговориИзбриши"Iz mog sela vidim sve sto se sa zemlje može videti od Vasione...
Zato je moje selo veliko kao bilo koje drugo mesto,
Jer ja sam po meri onoga sto vidim
A ne po meri svoje visine...
U gradovima život je manji
Nego ovde u mojoj kući na vrhu ovog brega.
U gradu velike zgrade zagradjuju vidik,
Zaklanjaju obzorje, odvlače naše poglede daleko od svakog neba,
Pretvaraju nas u patuljke jer nam uskraćuju ono što nam naše oči mogu dati,
I stvaraju od nas siromahe, jer je gledanje naše jedino bogatstvo."
Fernando Pesoa
*
Prelepo rečeno! Potvrđujem,sa vrha brda na kraju sela, nedaleko od Bg..
ОдговориИзбришиPrelepo rečeno! Potvrđujem,sa vrha brda na kraju sela, nedaleko od Bg..
ОдговориИзбришиSjajno, praktično iznad svega DUHOVITO
ОдговориИзбриши