CVETOCID

ubica sam sa predumišljajem

cveće kidam pa ženama dajem

Ko to nama pamet soli

da soj ženski cveće voli

kad tu ljubav smrću plati

stručak nežnih cvetnih vlati

put do srca vodi njenog

preko cveća ubijenog

gledam vaze moje drage

keramičke sarkofage

s buketima mrtvih cvećki

sahranjenih tu stojećki

za par dana sasvim klonu

ubica sam po bontonu

fasciniram njenu gošću

manirima, otmenošću

pa ganuta šmrca slini

što sam pažljiv što sam fini

ushićeno dok mi plješću

ja se rvem sa savešću

samo ćutim, prepun stida

zbog mučkoga cvetocida

ČISTO I BISTRO