Obradovah
se malom ružinom cvetu
Što ga posadih u
dalekom svetu
Kapi rose krase ga
svakog jutra
A on cveta da ulepša
danas i sutra.
Na svetlosti blistaju
njegove boje
U vazi od
porcelana pored verande moje
Zlataste niti
sunčevog toplog sjaja
Padaju snopom na cvet
iz zavičaja.
Život je kratak u
kosmosu celom
Kao tračak svetlosti
pod velom
I isto tako kratak je
svemu vek
Koliko traje nežni
procvao cvet.
I čemu da život prođe
u jadu i tugi
Kad pred kosmosom smo
kao i drugi
I zato
volimo srcem prirodu prvo
Zasadimo za mir jedno
novo drvo.
Нема коментара:
Постави коментар