„Kako to mislite nema
mesta za nas?“, upita začuđeno Oleander. „Ovo je staklenik, zar ne? Ovde se
gaji i čuva cveće, nije li tako?“
„U pravu ste, ali razumite
nas, prenatrpani smo. Sve su police popunjene, sve leje zauzete“, objašnjavao
je mladić gutajući knedlu.
„Čime kad je svo cveće
ostalo napolju?“, zapanjeno će Oleander.
„Svo prirodno cveće je ostalo napolju“, ispravi ga mladić, slegnu
ramenima izvinjavajući se i zatvori vrata staklenika ostavljajući zabezeknuti
Oleander na vetrometini.
Нема коментара:
Постави коментар