Tamara Lujak: Čuvari semena

„Hoćete da kažete da ste ceo put prevalili zbog semena?“, Kolovrat je bio zabezeknut.

Došljak nemo klimnu glavom i slegnu ramenima.

Seljak skide kapu, spusti motiku na zemlju i počeše se po glavi.

„Neverovatno“, uzdahnu, slegnu i sam ramenima i rukom pokaza došljaku da ga sledi. Iz džepa od pantalona izvadi maramicu i obrisa znoj sa lica i prljavštinu sa ruku. Tek zasejanu njivu prešli su u tišini. Stranac se divio seljakovom predanom radu.

Kad su stigli pred trošnu kuću od pletera i lepa, Kolovrat skide gumene kaljače i odloži ih pored vrata. Došljak je morao da se sagne kako bi ušao. Dok ga seljak nije ponudio da sedne na tronožac stajao je pogrbljen na sred prostorije, toliko je bio visok. Pošto je seo i ispružio noge, zauzeo je gotovo celu sobu.

Levo od vrata nalazio se krevet, desno beše ognjište. Od ostalog nameštaja behu tu još samo jedna stara škrinja i jedna malena polica sa svećom i ikonom. Pridošlica je sve to zadivljeno posmatrao. Uzeo je gutljaj ponuđene mu rakije i čim mu je skliznula niz grlo, zakašljao se i zacrveneo u licu.

„Dobra?!“, Kolovrat se od srca nasmeja i lupnu dugajliju po ramenu. Ovaj se umalo ne preturi sa stolice od siline udarca. Zagrcnu se i otpi još jedan gutljaj. Lice mu se ozari kao detetu kad dobije neočekivan poklon.

„Ddobbrra“, naglašavao je suglasnike kao neko ko je skoro naučio jezik. Seljak se zadovoljno pljesnu po kolenu i ponudi gosta skromnim ručkom. Pošto su se dobro založili, digoše se od trpeze i odoše u podrum gde se nalazilo seme za sadnju.

„Evo“, reče Kolovrat otvarajući teška, dvokrilna vrata. „Možeš uzeti koliko god želiš.“

Došljak se nesigurno klatio na nogama, pa opet, savršeno je vladao sobom.

„Uzzeću od svake biljke po trri semena. Da li je to u rredu?“, upita skromno.

Seljak se od srca nasmeja, uze punu šaku iz svakog džaka i dade strancu. Ovaj ih uredno spakova, svako u posebnu kesu, obeleži i zadovoljno stegnu Kolovratu ruku.

„Slavni da ste!“, ushićeno prozobri dok su izlazili. Seljak odmahnu rukom.

„Nije to ništa. Da imam još, dao bih ti, ali to je sve što sam planirao da sadim sledeće godine. Možeš da posetiš mog suseda, on će sejati druge kulture.“

Stranac zinu od zadovoljstva.

„Kada bi ssve moje kolege imale ovoliko srreće kkao ja“, uzdahnu poluglasno.

„Ima vas još?“, upita Kolovrat iznenađeno, ali odmah nastavi dalje sa pričom ne želeći da se nameće strancu sa suvišnim pitanjima. „Do njega ne moraš da letiš u tom tvom čudu“, reče pokazujući na svemirski brod parkiran na sred livade, „brže ćeš stići ovuda, preko polja.“

Došljak zadovoljno klimnu glavom, mahnu domaćinu i uputi se susedovoj kući.