Čuvaj ga kao oči u glavi. Dragoceniji je
od života svakog od nas, jer je on život sam“, suznih očiju Rogam klimnu glavom
i uze kesicu od pliša iz očeve klonule ruke.
Drhtavim prstima otvori kesicu i prebroji
koliko blaga ima unutra. Za tri godine!, pomisli oduševljeno. Pravo čudo da su
uspeli toliko da sačuvaju. Dete je bilo na putu i moraće posebno da zapne ove i
sledeće godine, ali treće će i on sam moći da misli na svoje unučiće i odvaja
blago u stranu.
Kada su pripreme oko sahrane bile gotove i
kad je telo, uvijeno u obično platno, bilo položeno u zemlju, Rogam odreši kesu
koju mu je otac na samrti dao i zasadi prvu leju.
Нема коментара:
Постави коментар